Треће јавно слушање одбора за животну средину Народне скупштине републике Србије: системска решења у животној средини- Србија 2017-2027 – дефинисање проблема у области управљања водама

 Интегрални део говора наше председнице можете прочитати у наставку:
Поштовани председавајући даме и господо,
Управљање водама је сложеније од управљања отпадом у смислу финансирања и такве инвестиције нису интересантне за приватни сектор тако да изискују стратешке инвестиције од стране државе.
Тренутно како стоје ствари у односу на пост скрининг документ, Србија би требало да има  комплетно пречишћавање градских отпадних вода до 2041. године, те је у том смислу неопходно стратешко планирање управљања водама базирано на паметним (иновативним) технологијама по приципу циркуларне економије.
У вези с тим  бисмо хтели да скренемо пажњу на иновације у том домену јер нам се чини да су занемарене у тој области, а верујемо да доста стручњака и фирми у земљи могу да допринесу побољшању ситуације у управљању водама и мало растерете улагање државе у те пројекте, пласирају и комерцијализују иновативне производе на тржишту и самим тим повећају број радних места.
Треба подстаћи иновације у области пречишћавања вода нарочито код малих и средњих предузећа. Иновације би биле примарно примењене у следећим областима: поновне употребе воде,  пречишћавања, тестирање и анализа квалитета, производње енергије из воде, управљање ванредним ситуацијама код поплава и суша употребом паметних технологија.
У смислу развоја иновација мислимо да надлежне институције – надлежно министарство заједно са привредним  коморама би требало да покрену пружање информација привредним субјектима о могућностима финансирања иновација у области управљања водама као подршку имплементацији политика и директива ЕУ. Треба да компанијама буду доступне информације у вези финансирања иновација у управљању водама, могућих партнерстава, могућих законских регулатива за подршку иновацијама и сл. нпр кроз innovation hub или директне демонстрације на терену како би се направили конкретни производи за тржиште.
Највећи је изазов у градовима пошто су они центри где се одвија, производња, потрошња и одлагање отпада и где је неопходно развити одрживо управљање водама. Процењује се да развијене земље за развој инфраструктуре у управљању водама инвестирају око 1% БДП-а, док студије процењују да тај проценат треба да се креће од 3,5%-6% БДП-а на годишљем нивоу за земље у развоју (због недостатка инфраструке и мањег БДП-а). Акценат треба ставити на одрживо управљање водама у смислу штедње тог ресурса, проиводњу енергије, изградњу и одржавање инфраструктуре, контролисано испуштање отпада и пречишћавање као и едукацију становништва.
И најзад, имајући у виду да се један од коменатара извештаја Европске комисије о напретку Србије за 2016. годину односи на побољшање управљања речним сливом Саве, свакако један од кључних проблема јесте управљање генерално речним сливовима, а зато је неопходно применити ЕУ директиву о квалитету воде 2000/60 ЕC. То подразумева јасно одређивање надлежности управљача у складу са правилима ЕУ, анализу карактеристика воде, људске активности и економских процена употребе воде, састављања менаџмент плана за управљање речним сливовима, као и његова имплементација наравно уз претходно  јавно слушање.