Јавно слушање одбора за животну средину Народне скупштине републике Србије: Системска решења у животној средини – Србија 2017 – 2027 – дефинисање проблема
Поштовани председавајући, даме и господо, поштовани народни посланици, поштовани представници државних институција,
Јако цивилно друштво је важна компонента сваког демократског система. Улога еколошких организација се састоји у промовисању одрживих начина понашања и политика као и имплементације донетих закона и акционих планова како би се постигли највиши европски стандарди у животној средини. Еколошке организације имају капацитет да допринесу процесу евроинтеграција у Србији.
Стиче се утисак да се сектор животне средине у Србији спорије развија од осталих и потпуно је јасно да је Србија у овом тренутку можда и најдаље од захтеваних стандарда дефинисаних у поглављу 27 Животна средина и климатске промене, те дакле преостаје јако пуно посла, других макроекономских анализа у тој области и инвестиција – од којих само 918 милиона евра треба уложити у инфрастуктуру управљања отпадом.
Тренутни пост скрининг документ за поглавље 27 превиђа потпуну имплементацију Директиве о депонијама 99/31/EC до 2032 године, односно да се ниво депонија у Србији сведе на нулу. Сматрамо да је овај превдиђени период нереално дуг и да би морали знатно амбициозније прићи спровођењу наведене директиве. Ако Европа има циљ да има нула депонија до 2020. године онда Србија свакако мора да смањи кашњење са 12 на 6 година и тиме знатно побољша квалитет живота грађана. С тим у вези можда би требало преиспитати моделе финансирања где истичемо јавно-приватна партнерства као један од успешнијих модела код земаља које су прошле сличан процес.
Спровођење ове директиве захтева значајне инвестиције, али то треба видети као велику шансу за привредни раст овог сектора и креирање великог броја радних места. У вези с тим смо покренули иницијативу и студију за интегрисање зелених послова у Србији у националну статистику како би управо измерили те ефекте на економију. Мислимо да би предстојећи Акциони план за поглавље 27 био обогаћен и положај Радне групе био јачи у преговорима уколико би садржао макроекономске ефекте циркуларне економије у погледу мерења уложених инвестиција кроз повраћај и ефекте на бруто друштвени производ, повећање запослености, отварање нових компанија и уопште смањења загађења. Ми стојимо на располагању да помогнемо да се овај посао уради.
Такође, истичемо као један од приоритета у сектору управљања отпадом производњу енергије из отпада системом гасификације у редуктивној атмосфери ( са смањеном емисијом угљен-диоксида) која би подразумевала комбиновану производњу топлотне и елекетричне енергије. Кандидати за ову технологију су сви већи градови у Србији (преко 100.000) становника.
И да закључим, колико год потребних инвестиција да нашу земљу приближимо европским стандардима у животној средини треба да имамо у виду да комплетан сектор заштите средине, а поготово сектор управљања отпадом треба посматрати као будући извор привредног раста и великог броја нових радних места.