Друго Јавно слушање одобора за животну средину Народне скупштине републике Србије: системска решења у животној средини – Србија 2017- 2027 – дефинисање проблема и опасан отпад

Поштовани председавајући, даме и господо,

Не могу, а да се не осврнем на догаћај који се догодио у петак за време седницеОдбора за европске интеграције. Сматрам да ником није дозвољено омаложавање, вређање, непоштовањеу скупштини или било где другде – био то, странац, жена, припадник националне мањине, ЛГБТ популације, или било које друго лице које има другачије мишљење , и у вези с тим молимо да се предузму неопходне мере да се ово више не понови.

Пре свега бих хтела да честитам, преговарачком тиму и осталим надлежним институцијама на оствареном напретку који је забележен у извештају европске комисије за 2016. годину у делу заштите животне средине и климатске промене поглавља 27, прецизније у делу усклађивања политика и закона са acquis у областима заштите животне средине, управљања отпадом и др. области.

Тема овог јавног слушања су дефинисање проблема у животнојсредини и опасан отпад. Мислимо да је извештај европске комисије био сасвим јасан где треба да се ухватимо у коштац са проблемима, а тиче се генерално имплементације закона усклађених са ЕУ, да ли се то односило на отпад, воду, ваздух итд. Поменула сам на прошлoм jaвном слушању рокове за потпуну имплементацију директива o управљаљу отпадом и ту смо навели да треба да се побољшају рокови код директива о депонијама, за рециклажу и сл. и примене други модели финансирања. У вези с тим сматрамо да треба да се распишу међународни тендери за санацију депонија по Србији са нагласком на гасификацији за онај део отпада који не може да се поново искористи a који треба да користимо за производњу топлотне и електричне енергије додајући тиме значајан електроенергетски капацитет Србији који би био финансиран углавном из приватних извора. Тиме се скраћује време имплементације, добија технологија и експертиза која је у складу са ЕУ стандардима  и знатно побољшава квалитет човекове околине у Србији.

Такође, у складу са извештајем ЕУ за Србију за 2016. годину напомињемо важност  брзог ратификовања Париског споразума о климатским променама. Тиме што ћемо га ратификовати добићемо приступ фондовима који финансирају секторе ублажавања климатских промена  и тиме моћи да инвестирамо у неопходну опрему и процесе за мерење квалитета ваздуха,  чистоће отпадних вода итд.

Ми видимо као главне проблеме имплементацију и неискоришћеност доступних фондова за те намене.  Сматрамо да треба појачати капацитет државних институција на свим нивоима да се проведу ових 300 директива. Предлажемо да се на нивоу државе оформи екo-Пројект менаџмент јединица који ће имати задатак да пише пројекте за ову област, конкурише код фондова и најважније – зна да имплеметира добијене пројекте. За ту сврху се могу користити научне институције којe имају око 3000 истраживача и 310 еколошких невладиних организација као и наше експерте у приватном сектору, као и у дијаспори, a наравно и друге стране експерте за ову област. Овакву прилику ћемо имати само једном.

Опет помињем важност макроекономских показатеља у области екологије и интегрисање тих података у националну статистику ради бољег успостављања развојне политике циркуларне економије Републике Србије.

Србија не треба да буде ‘dumping ground’ за застарелу технологију страних инвеститора и ниске еколошке стандарде, већ технологија која се примењује у области заштите животне средине, a  поготово за управљање опасним отпадом, спречавање загађења воде и ваздуха треба да буде у складу са стандардима ЕУ, и то треба безусловно захтевати од свих инвеститора били из ЕУ или не. уколико не применимо ове захтеве платићемо вишеструко кроз угрожено здравље људи, девастацију и депопулизацију индустријских региона.

Сви наведени коментари, који се односе на неопходна  побољшања треба да буду уврштени у предстојећи акциони план за поглавље 27, који треба да буде основни стратешки документ за ову област, базиран на пост скрининг документу.

Даме и господо, наш циљ треба да буде што пре отварање поглавља 27, као и израда квалитетног акционог плана, а такође и његово затварање у разумном року како бисмо обезебедили привредни раст и бољу животну средину за грађане РС. Квалитетна животна средина, чисте реке, чист ваздух и околина без депонија није споредно већ фундаментално питање за будућност државе и њен дугорочни напредак. 

 

No Comments

Leave a Reply