EU klimatska akcija
Sprečavanje opasnih klimatskih promena je ključni prioritet za Evropsku uniju. Evropa se trudi da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte u suštini istovremeno podstičući druge narode i regiona da učine isto.
Ključni ciljevi EU do 2020. godine
• 20 % smanjenje emisije gasova staklene bašte u poređenju sa 1990. godinom
• 20 % od ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora energije
• 20% povećanje energetske efikasnosti
Dugoročni ciljevi
Do 2050. godine, Evropska unija ima za cilj da smanji emisiju značajno – za 80-95 % u odnosu na nivo iz 1990. godine, kao deo napora koji su zahtevi razvijenih zemalja kao grupe .
Pretvaranje Evrope u visoko energetski efikasnu ekonomiju sa niskim procentom ugljenika će takođe ojačati ekonomiju , stvariti nova radna mesta i jačati konkurentnost Evrope .
Akcija prema klimatskim ciljevima
EU sprovodi svoje klimatske ciljeve putem kombinacije finansijske podrške i propisa .
Finansijska podrška
•Najmanje 20 % budžeta EU za 2014 do 2020 – 180 milijardi € – treba utrošiti na zaštitu klime . Ova budžetska stavka je na vrhu finasiranja pojedinih zemalja EU .
•EU finansira energetski efikasne pilot projekte pa do prodaje sertifikata za smanjenje emisija CO2 . Ovo uključuje tehnologije za skladištenje ugljen dioksida iz elektrana i drugih industrijskih postrojenja i njegovo skladištenje duboko u zemlju , tzv skupljanje i skladištenje ugljenika ( CCS )
Regulativa
• EU Sistem trgovine emisijama je ključni instrument za smanjenje emisije gasova staklene bašte iz industrije po najnižoj ceni .
• Od zemalja EU se zahteva da podrže proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije kao što su vetar , solarna energija i biomasa kako bi ispunili zelene energetske ciljeve .
• Zemlje EU će morati da smanje potrošnju energije u svojim zgradama i industriji kako bi se poboljšala energetska efikasnost širokog spektra kao i opreme i aparata za domaćinstvo.
• Proizvođači automobila moraju da smanje emisije CO2 kod proizvodnje novih automobila i kombija .
Prilagođavanje klimatskim promenama
Evropska komisija je usvojila Strategiju EU za prilagođavanje i želi da sve njene države članice usvoje nacionalne planove kako bi se izborile sa neizbežnim uticajima klimatskih promena do 2017. godine. Veliki broj država članica su već razvile adaptacione strategije/prilagođavanja .
Na primer to uključuje mere kao što su:
• smanjiti potrošnju vode
• prilagođavanje propisa u gradnji
• uspostavljanje odbrane od poplava
• razvijanje vrsta biljnih useva koje bolje opstaju u suvljim uslovima
Držati nivo globalnog zagrevanja ispod 2°C
Globalno zagrevanje mora da bude ograničen na ispod 2 ° C u odnosu na prosečne temperature u pred – industrijskom periodu da bi se sprečio najteži uticaj klimatskih promena i eventualno katastrofalne promene u globalnom okruženju .
Ovo je dogovoreno od strane gotovo svih zemalja sveta 1992. godine pod Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama ( UNFCCC ).
Da bi se to postiglo, svet mora zaustaviti rast emisije gasova staklene bašte do 2020. godine i smanjiti ih za 60% do 2050. godine u odnosu na 2010.godinu.
Najnoviji naučna istraživanja ukazuju na to da , ako se uzme malo ili nikakvo angažovanje u smanjenje globalne emisije gasova staklene bašte, do kraja ovog veka globalno zagrevanje će verovatno preći 2 ° C cilj a mogao bi dostići čak 5 °C .
Međunarodna akcija
The EU is part of the new global climate agreement agreed in 2015 and due to be implemented from 2020.
EU je deo novog globalnog klimatskog sporazuma dogovorenog 2015. godine i koji treba da bude realizovan od 2020. godine.
EU se obavezala da učestvuje u drugoj fazi Kjoto protokola koja je počela od 2013. i traje do 2020. godine .
Kao vodeći svetski donator razvojne pomoći , EU takođe pruža značajna sredstva za borbu protiv klimatskih promena .